Predrasude su prepreka razvoju humanog društva

Bez obzira na pozivanje na ovu i druge međunarodne deklaracije, povelje i ostale zakonske spise iz oblasti ljudskih prava i dalje se svakodnevno suočavamo sa stvarnošću koja nas upozorava da se zajamčena prava u velikom broju slučajeva ne ostvaruju. Štaviše, da je potrebno osnovati kontrolne institucije koje prate da li se prava ostvaruju i u kojoj meri. Administracija koja ne odgovara na zahteve građana, neuplaćene zarade i doprinosi za radnike, nepravilnosti prilikom zapošljavanja, težak položaj najsiromašnijeg dela populacije, ali i nemogućnost pristupa javnim ustanovama toliko neophodnog osobama sa invaliditetom, samo su neki primeri od 120.000 obraćanja građana upućenih Zaštitniku građana. Otuda je i njegova uloga između ostalog, kao nezavisnog organa, da uočene nepravilnosti u funkcionisanju države, koje za posledicu povlači i slabljenje položaja građana u svim sferama, ne samo konstatuje već i korigovanjem rada državnih organa i institucija ojača, kao uostalom i njih same.

Uporedo sa izgradnjom institucija suočavamo se sa predrasudama koje su takođe često prepreka razvoju humanog društva. Ako je društvo humano, onda u njemu ima mesta za sve ljude, bez obzira na njihovu osobenost i specifičnost. Solidarnost među građanima ne bi smela da izostane, bez obzira na materijalne teškoće i nedaće društva i države. Solidarnost treba da postoji ne samo tokom praznika već tokom čitave godine.

Svedoci smo narastajućeg nasilja koje se prelama kroz sve društvene sfere. Ono je vidljivo na ulici, u školi i porodici, odnedavno i u najvišim državnim institucijama. Nasilničko ponašanje sve probleme rešava „preko kolena“, zastrašuje neistomišljenika i upozorava one koje to nameravaju da budu, šaljući nedvosmislenu poruku, protiv – sila je iznad zakona.

Nasilje u porodici, pre svega nad ženama i decom, kod nas trenutno predstavlja najteži oblik ugrožavanja ljudskih prava, prava na život, prava na telesni integritet i duševni mir. Od početka godine u porodično-partnerskim odnosima u Srbiji ubijeno je 27 žena. Nažalost, ovi porazni podaci govore da ni kao država ni kao društvo nemamo efikasan odgovor kako da se stane na put ovom gorućem problemu. Jedna od prvih mera koje sam preduzeo stupanjem na dužnost zaštitnika građana bila je pokretanje inicijative protiv porodično-partnerskog nasilja koja je imala za cilj svođenja nasilja na najnižu razan kroz stvaranje efikasnijeg krivičnog postupka protiv nasilnika. Uvođenje besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja i dokumentovanje medicinskih dokaza od strane sudskih veštaka, uveren sam, pored neosporne težine u daljem sudskom postupku, imaće i preventivnu ulogu u osujećivanju namera eventualnih nasilnika.

Izuzetno važna tema je i položaj osoba sa invaliditetom, koji je i dalje nezadovoljavajući i opterećen nizom problema, kao što su nedovoljna pristupačnost javnim ustanovama, nerazvijena podrška u obrazovanju, oskudne mogućnosti za zapošljavanje. Ipak, najveće teškoće osoba sa invaliditetom potiču od nerazumevanja društva da ih prihvati sa svim njihovim osobenostima. Kada govorimo o njihovim pravima i položaju, celokupna javnost treba da zna da se radi o osnovnim ljudskim pravima i da to nije pitanje dobre volje i humanosti društva. Uživanje prava podrazumevaju, između ostalog, i podršku servisa na lokalu, deinstitucionalizaciju, obrazovanje i zapošljavanje, a pre svega prisutnost na ulici i u javnim ustanovama. Podrazumeva jednakost po svim odrednicama širokog opsega pojma prava, koju tražimo i za ostale ranjive grupe, poput osoba lišenih slobode, Roma i Romkinja, itd.

Težnja ka zaštiti ljudskog dostojanstva svakog čoveka predstavlja temelj na kome se zasniva mandat institucije Zaštitnika građana. Stoga će i osnovni metod rada, koga ću se držati sve vreme mandata, biti direktan razgovor sa građanima. Otvoriću vrata ove institucije svim građanima kojima je pomoć potrebna, onima koji se ne snalaze u birokratskom lavirintu propisa i procedura. Po pravilu u sistemu, dovoljnog samom sebi, opterećenog predmetima, a ne ljudskim pravima. Ključna uloga ove institucije je da građanina učini vidljivim, a ljudska i manjinska prava temeljnim vrednostima na kojoj se, pored vladavine prava i socijalne pravde, zasniva Republika Srbija.