Grad se ućutao u vezi s izbrisanim milionima

To su rekli u sredu za Danas u Direkciji za građevinsko zemljište.

Potraživanje je, kako kažu, „korigovano“ zato što je 2013. tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas doneo odluku o raskidu ugovora o zakupu pa se na kraju od Pivej i So-lo investa potraživao samo novac za period tokom koga su bili zakupci zemljišta, a što iznosi oko 11 miliona dinara po preduzeću, kao i da su protiv ova dva preduzeća u toku sudski postupci za naplatu tih dugova.

Na dodatna pitanja Danasa kada je tačno dug smanjen, odnosno da li je ugovor o zakupu predviđao da se u slučaju raskida ugovora potražuje novac za 99 godina ili samo novac za period do raskida ugovora odgovor nismo dobili. Nismo dobili odgovor ni na pitanje zbog čega Direkcija nije blokirala račune Piveja i So-lo investa koji ni posle nekoliko godina nisu platili čak ni redukovani dug gradu, a od Direkcije smo juče bezuspešno tražili i da nam dostavi na uvid ugovore o zakupu sa ova dva preduzeća, rešenje gradonačelnika kojim se ugovor raskida, kao i odluku kojom su potraživanja sa 566,4 miliona smanjena na samo 22,7 miliona dinara.

Tokom jučerašnjeg dana Danas je uputio pitanja i Đilasu, po čijem rešenju je raskinut ugovor sa preduzećima Pivej i So-lo invest, o razlozima za promenu tužbenog zahteva sa 566 miliona dinara na 22 miliona. Bivši gradonačelnik je odgovorio da ne može da komentariše ceo slučaj bez uvida u dokumenta.

– Molim vas da mi pošaljete dokumentaciju kojom Direkcija raspolaže i iz koje bih mogao da se upoznam sa ugovorom kao i tužbenim zahtevima. Kada to dobijem, i upoznam se sa činjenicama, mogu da dam komentar – napisao je Dragan Đilas.

Prethodno je Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju primetio da se dug Piveja i So-lo investa iz 2013. godine od 566,4 miliona dinara ne pojavljuju među potraživanjima Direkcije iz 2015. godine. Upravo ovo je pokrenulo pitanje kako su potraživanja od više miliona evra mogla da ispare. U Direkciji su Danasu u sredu takođe kazali da su podaci o izmenjenim dugovima Piveja i So-lo investa bili poznati Savetu za borbu protiv korupcije dok na drugoj strani u Savetu ostaju pri onome što je napisano u izveštaju početkom septembra.

– Savet od Direkcije nije dobio podatke o raskidu ugovora sa pomenutim firmama i stoji iza svake navedene reči u Izveštaju – ističu u ovom telu.

A u tom izveštaju Savet piše: „Direkcija je knjižila potraživanje 2013. godine od dva investitora Pivej invest u iznosu od 287,4 miliona dinara i investitora So-lo invest u iznosu od 279 miliona dinara, što čini 566,4 miliona dinara, a nije pružila podatak kako taj dug na kraju 2015. godine za te investitore ne postoji.“

Reagujući na izjavu Gorana Vesića, koji je juče komentarisao pomenuti izveštaj, Savet je saopštio da je „netačna izjava gospodina Vesića da je Savet u svom Izveštaju naveo da su firme Pivej invest i So-lo invest imale dugovanja 2013. godine. Savet u svom Izveštaju nije naveo da su „nestala“ potraživanja iz 2013. godine, već navodi salda dugovanja iz 2014. i 2015. godine dobijenih od Direkcije, ne ulazeći u aktuelnu političku scenu“.

Pivej pokrenuo parnicu protiv Direkcije

Pravni zastupnik Piveja Rade Terzić kaže za Danas da on ne zna da je Direkcija za gradsko zemljište pokrenula sudski postupak protiv njegovog klijenta zbog duga, ali zato ističe da su i Pivej i So-lo invest pokrenuli parnični postupak protiv Direkcije za građevinsko zemljište.

– Pivej nikada nije ni faktički mogao da koristi zemljište koje je zakupio da bi gradio, te nije ni plaćao zakupninu. Ta parcela ni danas nije nikome dodeljena i očito da sa njom postoji neki problem. Šta je grad uradio je omogući njeno korišćenje? Grad nije ispunio svoj deo ugovorne obaveze sa Pivejom – kaže Terzić, dodajući da je isti slučaj sa So-lo investom. Iz Direkcije za građevinsko zemljište juče nismo dobili odgovor na pitanje kako komentarišu Terzićevu tvrdnju, i da li im je poznato da je Pivej tužio grad.

Goran Vesić demantuje Direkciju za građevinsko zemljište

Gradski menadžer Goran Vesić kazao je juče da Savet za borbu protiv korupcije nije dobio tačne izveštaje od Direkcije za građevinsko zemljište, odnosno da prihodi grada od zakupa gradskog građevinskog zemljišta nisu smanjeni. Međutim, Savet se u svom izveštaju, u delu u kome navodi da se prihodi od zakupa gradskog građevinskog zemljišta smanjuju, ne vodi podacima Direkcije već podacima iz odluka o završnim računima grada Beograda u periodu između 2011-2015. Ti podaci pokazuju da je 2015. grad imao šest puta manje prihode nego 2011. (412 miliona dinara prema 2,7 milijardi).

Goran Vesić dotakao se i činjenice da se poslovni prostori u centru grada izdaju po neracionalno niskim cenama (recimo nekoliko hiljada dinara za lokal na Kosančićevom vencu), rekavši da nevladine organizacije i političke stranke imaju pravo da plaćaju 20 odsto od pune cene, te da su ocene Saveta paušalne i netačne. Međutim, podatke o cenama izdatog prostora Savet je dao na osnovu informacija koje je dostavio Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove – pa tako po tim podacima lokal u Bulevaru despota Stefana od 100 kvadrata košta oko 30 evra. Čak i kada bi ova zakupnina bila 20 odsto od pune cene, to bi značilo da pomenuti lokal u punoj ceni košta oko 150 evra, što je i dalje neracionalno niska zakupnina za tu lokaciju i kvadraturu.

Gradski menadžer takođe je juče naveo da Savet „nije vlastan“ da raspravlja o prihodima grada. Odgovarajući u saopštenju na ovu tvrdnju Savet ističe da je „tačno je da Savet nije ovlašćeno telo da kontroliše bilo čije prihode, međutim ovlašćen je da se bori protiv sistemske korupcije“.

„Savet za borbu protiv korupcije obaveštava javnost da je u svom Izveštaju analizom raspoložive dokumentacije ukazao na nepravilnosti u raspolaganju nepokretnostima Grada Beograda, koje za posledicu imaju izuzetno male prihode koje po tom osnovu ostvaruje Grad.“