Site name

Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" je nezakonita i štetna

Grabimo ka "banana državi"

Uobičajeno opravdanje privatizacije državnog preduzeća jeste da loše posluje i da je gubitaš.

20

Piše: Vladimir Todorić

12. januar 2018. 15:30

Grabimo ka "banana državi"

Foto: Medija centar

Međutim, kada se privatizuje državno preduzeće koje je uspešno, onda su stvari manje jasne. Opravdanje, barem ono zvanično, jeste to da je sada pravo vreme da se proda jer sada vredi najviše. Kada se privatizuje gubitaš, onda je razlog loše poslovanje, a kada se privatizuje uspešno preduzeće poput Aerodroma Beograd, onda je upravo njegov uspeh razlog privatizacije.

Bitno je u suštini samo da se proda i da neko to naplati, razlozi su manje važni. Iako nije u pitanju striktno privatizacija, već koncesija na 25 godina, radi se isto o ustupanju monopola i državnih prihoda privatnom licu, odnosno o odricanju Republike Srbije nad važnim resursom.

Ostavimo na stranu pitanje ekonomske opravdanosti i pogledajmo pitanje zakonitosti ovog postupka. Postupak koncesije je uređen Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i predviđa obaveznost Studije opravdanosti i Koncesionog akta. Logično je da se napravi jasna analiza zbog čega se aerodrom daje na koncesiju i da li je to korisno ili štetno. Takođe je logično da se ti razlozi javno objave na isti način na koji recimo premijerka Brnabić i predsednik Vučić promovišu uspešnost koncesije, razbacujući se planiranim iznosima dobiti, kao pametnog političkog poteza. Međutim, ovde uopšte nisu postojale Studija opravdanosti i Koncesioni akt, odnosno barem nikada nisu objavljene. Štaviše, Poverenik za informacije od javnog značaja je naložio Komisiji za javno-privatno partnerstvo da objavi navedena dokumenta, ali se ovaj državni organ naprosto oglušio o rešenje Poverenika, odnosno odbio je isto pod izgovorom da bi objavljivanje ovih podataka "ugrozilo vitalne interese Republike Srbije" jer je mišljenje o predlogu koncesionog projekta "strogo poverljivo". Uobičajena iskustva oko tajnih ugovora u Srbiji su ta da su u pitanju ili nezakonite povlastice investitoru ili drugi ekonomski štetni podaci koji bi naneli političku štetu vlastima koje žarko žele da se slikaju sa investitorom koji donosi "nova radna mesta".

Zašto bi obrazloženje koncesije bilo strogo poverljivo? Ukoliko postoji jasna ekonomska računica zbog čega bi država bila na dobitku sa koncesijom, onda tu ne bi postojao nijedan problem u objavljivanju iste. Međutim, ukoliko je slučaj bio takav da je prvo došlo do naredbe da se aerodrom mora dati u koncesiju, onda je promišljanje na tu temu bilo suvišno. Nije takođe verovatno ni to da je ovakva odluka tj. naredba došla iz nekog unutrašnjeg političkog centra moći imajući u vidu da se koncesija predviđa Memorandumom Srbije i MMF-a i da je kao takva bila predmet prethodnih pregovora. U tom memorandumu jasno piše da će sredstva dobijena koncesijom biti korišćena za otplatu javnog duga i to je ono što najviše interesuje MMF, a ne tema privrednog razvoja. U stvari tu najverovatnije leži glavni razlog koncesije.

Dalje, postoji pitanje da li je zakon prekršen u slučaju sukoba interesa koncesionog savetnika francuske finansijske konsalting firme "Lazard" i pobednika koncesije francuskog konglomerata "Vensi". Ove dve firme su poslovni partneri, odnosno Lazard je akcionar Vensija i kao takav neosporno je pristrasan u pogledu savetovanja odnosno kreiranja uslova koncesije, što se pokazalo očiglednim. Na postupak koncesije se primenjuju propisi o sukobu interesa iz zakona o javnim nabavkama odnosno zakona o porezu na dobit pravnih lica gde bi se "Lazard" i "Vensi" smatrali povezanim licima. U ovom drugom zakonu povezanost lica se pretpostavlja tamo gde jedno lice kontroliše 25% akcija drugog, što ovde nije slučaj, ali to ne znači da se ne može dokazivati povezanost lica u konkretnom slučaju. Ovome treba dodati da je Lazard 2016. takođe bio privatizacioni savetnik u postupku prodaje aerodroma u Lionu i da je tada kupac opet bila kompanija "Vensi". Reklo bi se da je u pitanju uigran duet.

Kao sledeća nelegalnost se postavlja pitanje ispunjenja uslova iz objavljenog javnog poziva. Jedan od bitnih uslova je bio taj da "individualni ponuđač, tj. konzorcijum ili njegov član, ne sme direktno ili preko svojih povezanih lica, posedovati više od dvadeset (20)% osnovnog kapitala ili prava glasa u vlasniku aerodroma, koncesionaru aerodroma ili imaocu Ugovora o javno-privatnom partnerstvu u vezi sa aerodromom, koji aerodrom je opslužio više od milion putnika u bilo kom trenutku u periodu od 12 uzastopnih meseci počev od 1. januara 2016. godine i koji se nalazi u radijusu od 450 km od Aerodroma".

Konkretno, "Vensi" je jedan od većih akcionara kompanije "Aeroport de Paris" koja ima 21% udela u konzorcijumu koji upravlja aerodromom u Zagrebu koji je udaljen od Beograda manje od 400 km i koji je prošle godine imao preko dva miliona putnika. Ovaj uslov je postavljen da bi se sačuvala konkurentnost beogradskog aerodroma kako se ne bi došlo u situaciju da jedna firma kontroliše dva međusobno bliska i konkurentna aerodroma i da onda mora donositi odluku u koji će aerodrom više ulagati sredstava. Trenutno beogradski aerodrom bolje posluje i ima duplo veći broj putnika i tako će možda i ostati, međutim malo je verovatno da će postojati dva regionalna centra za avio-saobraćaj. U svakom slučaju, ovde se sa dosta sigurnosti može reći da su prekršeni uslovi javnog poziva koncesije.

Možemo takođe govoriti o negativnim iskustvima koncesija aerodroma u regiji gde je aerodrom u Beograd bio ubedljivi lider po broju putnika baš zbog toga što jedini nije bio prodat ili dat u koncesiju. Možemo govoriti o tome da je ovo najverovatnije bila posledica ucene MMF-a i međusobno dobro povezanih krugova finansijskih konsultanata lešinara koja prvo dogovore politički mehanizam koncesije pa onda "ekspertski" nameste tender u sopstvenu korist. Sve su to bitne stvari, ali će one biti dokazane tek protekom vremena. Ono što sada sigurno znamo je da je zakon prekršen u delu donošenja odluke o koncesiji i sprovođenja procedure kao i to da su prekršeni uslovi dati u javnom pozivu. Pitanje je da li će te činjenice pokušati da iskoriste drugi ponuđači ili mali akcionari ili će pokušati da nađu neke druge aranžmane sa državom.

Nezakonito dodeljivanje koncesije nije incident u našoj tranzicionoj praksi, već nažalost pravilo. Pokazuje se opet da korupcija nije samo posledica našeg mentaliteta ili genetike već je determinisana spoljnim ekonomskim i političkim faktorima. Takođe, ovakvim potezima Vlada u Beogradu je "kupila" ćutanje Francuske povodom slobode medija i autoritarne vladavine Aleksandra Vučića na neko duže vreme. Još jednim krupnim korakom grabimo ka "banana državi" gde se neozbiljno i samovoljno donose odluke o rasprodaji nacionalnih resursa dok se u isto vreme preko nacionalnih medija čuju samo reči samopohvala.

Autor je advokat, član predsedništva Narodne stranke

povezane vesti

Ćirilica stabilna 100 godina

4

Piše: Vuk Vukotić

Vezane ruke, zapušena usta

1

Piše: Tamara Kostić

komentari (20)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Monika Sabo

12. januar 2018.

Elementarno nepoznavanje ekonomije. Tekst je tendeciozan i loše je napisan.

Monika Sabo

12. januar 2018.

Nekim ljudima su stalno banane u glavi. Da niste možda pobegli iz ZOO vrta?

Boki

12. januar 2018.

Nemojte se opterecivati brojkama i poslovima koji vam nisu u nadleznosti.Ovo sto je uradjeno sa aerodromom je pun pogodak i doprinece razvoju cele Srbije.

sasa

12. januar 2018.

Bili smo banana drzava do 2012. godine. Od tada nam je krenulo na bolje.

Sara

12. januar 2018.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali da bi se isto javno iskazalo, malo treba sagledati celu situaciju šta je bilo, kako je bilo, kako je sada, koliko je njih zaposleno, koliko se izgradilo, koliko se kupilo.... pa tek onda početi sa tim "banana, kajsija, kruška, trešnja..."

Lana L

12. januar 2018.

Todoriću imao si Ti i tvoji pajtaši puno vremena da nam nešto od toga pokažete na delu pa ste sve rasprodali i rasturili a sad pokušavaš da omalovažiš posao veka za Srbiju.Podigli su aerodrom iz pepela i sad toliki novac dobili za koncesiju ,a ne prodaju....Ne filozofiraj nego se malo ureali...

Rajko (nije) Mitic

12. januar 2018.

Ovo ni majmun ne bi mogao da izjavi...

Dusan Spasic

12. januar 2018.

Vidim da su se botovi pred beogradske izbore vrlo provrednili sto znaci da im je vec podeljen novac kao uostalom i ranije. Samo za nauk, vi mladi ljudi: Ovi argumenti, koji su potpuno na mesti i saopstava ih jedan advokat, ne mogu se pobijati nesuvislim pricama iz proslosti. SNS se vec odlicno pobrinuo da se DOS u prilicnoj meri optuzi, ne sumnjajte u to. Ali davati u koncesiju jednog moniopiste koji je uvek bio uspesan je glupost. Jedina pozitivna stvar sto ce partijci izgubiti radna mesta pa Mali vise nece biti predsednik NO i donositi stetne odluke. Ali ni vi nesete imati sanse da tu dobijete vise posao a imali ste!

Natalija

12. januar 2018.

Cim se nesto uradi u ovoj zemlji, odmah se nadje milion kriticara i sbi se prave pametni i odjednom sve znaju, sve istrazuju i naravno prozovu celokupnu stvar, losom, nelegalnom, mutnom itd. Svi su veliki strucnjaci kaobajagi, a ne bi znali ni farmom da upravljaju a kamoli drzavom.

Kažu

12. januar 2018.

Tako razmišljaju, oni koji vole banane.

Boki Lovac

12. januar 2018.

Po botovskim komentarima vidi se da se centrala uzrujala jer tekst precizno i fakticki otkriva korumpiranu i lesinarsku vlast.

IME I PREZIME - poznato autoru

12. januar 2018.

A kuda nego ka banana drzavi kada od nas prave - covekove pretke.

Todorić

12. januar 2018.

Vidim po komentarima da je tekst tačan i dobar. Botine, kad nas satrete, i nas i naše koleno, koga ćete iskorišćavati? Sve što želiš meni, nek se vrati tebi.

Aleksandra Pavlovic

12. januar 2018.

Vidi se da je ovo izjavio samo neko ko je iz Narodne stranke posto nikome pametnijem ovakve gluposti ne bi pale na pamet!

Deki

12. januar 2018.

Koska u grlu Aerodrom Nikola Tesla kao i svi dosadašnji slučajevi privatizacije, koncesije, partnerske saradnje, sve će doći da se komentariše pošto je gro tih stvari u Beogradu, pa eto tema za razglabanje do besvesti.

Tom Sojer

13. januar 2018.

Da li botovi uopšte znaju šta je koncesija? Ma kakvi, oni samo znaju da to izvodi njihov poslodavac, udelitelj surutke i sendviča. Oni se samo nadaju, možda i veruju, da će Kajmakani Surutkarima i Sendvičarima uskoro dati pljeskavicu ili sendvič s kajmakom i šunkom umesto listića koluta mortadele. U tome i jeste fora boljeg sutra koje se, kako kaže najveći sin Srba i svih naših naroda i narodnosti, već može videti kroz prozor. J... ga, ja prozor ne otvaram, zima u p. m. napolju.

MILIJA SUZOVIĆ

13. januar 2018.

JOŠ SU ŽIVI DOLARI "PETOOKTOBARSKI,ALI SVEMU DOLAZI KRAJ,TE I OVAJ DRMOSER**

dusko

13. januar 2018.

Botovi, vi ste majmuni kojima su banane podeljene a Srbiji je ostalo samo drvo! Ali šta vas briga, čak neznate ni da je banana upotrebljiva dan dva , posle ćete preći na koru od banana drveta jer će sve ono što su stvarali naši preci biti dato strancima a sa provizijama on će se preseleti kod prijatelja u Abu Dabi a vama botovi, pored kore biće dozvoljeno i da se veškate na grane bananovca, sendviča biti više neće!

Ivan Sikimic

13. januar 2018.

Ovaj tekst je logicki bolan. 25% i vise je osnov za povezanost, to nije ovde slucaj, ali ipak su ima namestili posao i sad i 2006. Na to bi odgovor konsultantske firme verovatno bio: Evo za koje smo jos firme radili, a nismo povezani. Drugo, Vensi je akcionar u Aerodromu Pariz, koji ima 21% vlasnistva nad Aerodomom Dr Franjo Tudjman. Bas im je interes da ulazu vise u aerodrom u kome imaju mnogo manje. Nateegnute cinjenice i tekstovi samo teraju vodu na vodenicu snsa, koji se ispraksoao da bar velike poslove odradi u skalud sa zakonom. Umesto kritike vidi kako su nas pokrali, opozicija treba da radi na zakonskim predlozima koji ce leganu muvacinu smanjiti na minimu. Za pocetak bi mogli sve svoje snage da investiraju u donosenje Zakona o poreklu imovine. Ozvrsite pritisak preko medjunarodne zajednice da se takav zakon donese, pa ce biti mnogo manje muvanja. Ali, izgleda da to nikom ne odgovara i zbog sadasnjosti i zbog buducnosti

Skorpion47

14. januar 2018.

Da Todorić zna tablicu množenja, ovako nešto ne bi napisao. 500 milion evra je dvadesetogodišnja dobit aerodroma. A šta je sa dodatnih 702 miliona? I da li bi bez ozbiljne kompanije, kakva je francuska, aerodrom privukao nove aviokompanije, značajno povećao broj putnika i promet robe? A da oni što su završili pravni fakultet toliko mnogo znaju, pravosuđe nam ne bi bilo tu gde je. Dakle, idite ponovo u žutu kuću pa ozbiljno naučite nešto.